Delo

Д Е Л 0 122 цнјом сила иотпнснпца. Нрема томе ће именована кнежевпна сачуватп своју самосталну народну администрацију као и потпуну слободу вере, законодавства, трговине и иловидбе. „Право Високе Порте на гарнизоне — додаје 29. члан — остаје и дал>е како се затекло уређено раннјим погодбама. Ни једна оружана интервенција неће се иредузимати у Србији без претходне сагласности сила уговорница. После овакнх сјајпих добити, Турска је могла да честита себи. Поред тога, рекосмо, уговарајуће су стране обећале да се уздржавају од сваког поступка, којим би се наносила повреда турскнм ннтересима и да се одричу сваке интервенције у њој. Али, као што ћемо видети, ова су обећања, нарочито последње, остала илузорна, пошто место да се силе одрекну сваке интервенције, као што .је било речено у чл. 9., оне су је примиле као правило, наређењем члана 7. да сваки факат којим се наноси повреда на њене интересе буде сматран као пнтање општег пнтереса. Ирема томе, речи турског офицнра, опијеног однесеном иобедом над Русима помоћу Ннглеске, Француске н Сардннпје: „да има два начина којима се хвата зажарени угаљ: .један ће га глупак ухватити прстпма и он ће се изгорети, док ће се паметан човек иослужити машицама. Силе савезнице биле су машице којима смо ми ухватили Русију“ у толико су истинпте, у колико је тај наметан човек — Турска — умела да се нослужи својом памећу и да испунп са своје стране, обвезе, које је оиа нримнла на се према потписницама. Служити се машицама, н ако нзгледа проста није и лака ствар, п у томе је потребпа вештпна. Стезати њнма ухваћенм жар одвише или недово.њно, значп дићп ватру с оџака где је она била безопаспа и испустити је себи у крило. У осталом нз даљег развптка догађаја видећемо да Турска нпје умела ни тим најпростијим а корисннм оруђем да се послужи. Сем незнатне интервенције коју је нзазвало уједпњење подунавских кнежевина, под,имеиом Румуннје, збили су се у Турској озбнљнпји догађаји из којих је она могла осетптп терет којп ,је падао на њу од европскога концерта. У .јуну 1800. годнне мусломанске нопулације Ливана предузеле су оишту сечу над хришћанским становнпштвом. Уздржавање турске власти да помогне хршнћанпма, било што није бпла довољно моћна, било што је и сама била учесннк, толико