Delo

124 Д Е Л 0 гову да Не му једнна брига бити да сачува и да појача народу његова стечена права, Порта је гледала наговештење рата. С тога су са свпх страна турске трупе надолазиле на српску гранпцу. Дрна Гора је већ ратовала н с нестрнљењем .је очекивала да јој помогну и браћа пз кнежевине. Босна и Херцеговина, у којима је пламтио устанак, надалесу се да ће ускоро бити ослобоћене. У иркос непријатељском држању Високе Порте, припрема и нагомилавања њене војско на граници, кнез Михаило, свестан своје снаге, покушавао је свим ередствима да одржи народ. Београдскн Турцп, охрабрени тпме, узпмалп су све внше изазнвачко држање. С једне н с друге стране духовн су билн толико раздражени да се очекнвао најмањи повод па да почне иепријатељство. Најзад се и то догодп. 3. јуна 1862. г. у недељу по подне, кад су сви Срби бпли пзишли у шетњу, пзван варошн, турски се пизами позавадпше с једним дечком на чесми, кога н убише. Преводплац српске полпције, праћен од комесара и од два жандарма, прпшао је стану турске полиције п пребацпо нм за њихово држање. Место сваког другог одговора из турскпх караула почели су пуцати на њих; убили су драгомана п раннли једнога жандарма. Овај инспденат био је довољан да запали разјарене духове, да одмах отпочне бој, који је трајао, у пркос пљуску и олуји, целе ноћп. Сутрадан у јутру, посредовањем страних консула, непријатељства су привремено ирестала; алп су б. пстога месеца она настављена са још више огорчења. Још у зору тога дана консулп н српски мннистар председннк билп су готовн да уђу у град н да отночну коначне преговоре са турским командантом града, кад се изненада распростре по варонш глас да Турцп нзлазе пз града и мало за тим лете.те су већ гранате турских топова по кућама и двориштима, преко глава српскога становпиштва. После овога требало је оставнтп се сваког преговарања н сплу силом одбити. На рику топова п на вест да Турцн бомбардују престоницу, сишло је у размаку од 2—з сахата неколико хиљада сел.ака из најближих села. Стање је Турака бпло крнтично. Сељаци, којн су некад буџом у руци извојевали слободу, гледали су у томе чпну да пм је понова угрожена њпхова мучна тековнна. (тога су они пепрестанце придолазилн у варош. Не зна се шта би било од онпх 5—6000 Турака, затворених у граду,