Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 125 да нису ,страни консули, с опасиошћу свога Нхивота, стали посред ј^днпх ц других, и да ннје киез Михаило био нздао строго наређ&ћ>е, да ће наредитн да се стреља сваки Србнн, који се буде усудио да пуца без његова наређења. Консули су одмах пзвестплп- посланике својих влада у Цариграду н канлиџиском конфдр^Гшјом, од 22. јула, решено је пајзад питање њиховом ннтервеицијом. Решење конференцпје ннје бпло но вољи београдским Турцима, а још мање Србима, који су ималн и даље -стрепети за свој живот, све докле су Турцп били у граду. Али су ипак морали да се покоре вољн заступника сила н да причекају згоднији моменат, који иије задоцнпо. Године 1866. Немачка .је објављивала рат Аустрији. Острво Крит, после повише узалудних покушаја, корнстило се прнликом да се ноново нобуни против свога суверена. Турска остављена од Аустрије, побеђене код Садове, која је бнла најжешћп савезник Портин протнв кнежевине, пошто је хтела да јој руке буду разрешене у Криту, дошла је до убеђења, да је паметннје задовољити захтеве српске владе. Стога је она после дужих маневара повукла своје гарнпзоне нз појединпх градова (а с њнма је отишло и оно нешто Турака што је бпло преостало), предала је поред осталпх и београдски град, с ногодбом, да се и даље, у знак њеног суверенитета, вије на њему турска застава. II тиме је скинуто с дневнога реда питање, које је било од велике важиостн по даљн развнтак државног живота малене Србије. Краљица острва у Архипелагу, острво Крит, пошто је узалудно 1830. год. пок.ушало с оружјем у руци, да се сједини с Грчком, пошто се побунило 1840. г., за време турско-мисирскога конфликта, пошто .је 1863. год. за време доласка краља Ћорђа на грчки престо, развило устанички барјак и 1866. г., користећи се немирима, којп су владалн у Европи, услед немачко-аустрнјског рата, дало је поново евронским владама прилпчно посла. Побуњеницп, морално потпомогнути п од Грчке, тражилп су у самом почетку потпуну независност острва, или дозволу да се сједини с Грчком. На то им је Турска обећала административне и друге реформе, али је то све остало без резултата. Европска политнка, која је у почетку изгледала да нема никаква пнтереса, постала је 1867. г. много повољнија по Крпћане, услед полнтичког зближавања Русије и Француске. „Устуиите Грцпма — говораше гроф Горчаков Порти— ово острво, које нећете моћн сачувати... Немојте се двоумитп, примите