Delo

126 Д Е Л 0 овај предлог, јер сваком капи крвп, коју ћете пролити, ископава се огромпа провалија, коју нећете никад бити у стању да наспете“. Овакн савет, разуме се, није се допао Турекој. Она потпомогнута од Кнглеске, одговараше: да би се постигло оцепљење Крита, биће потребан другн наварпнски пораз; другпм речима, за то нисте спремни, пошто немате трећега — Енглеску. Овај одговор нпје убио наду побуњеницпма. Они, пошто укрцаше своје жене, децу н старце за Пиреј, нослаше представннцима Велпких Сила мапифест, којпм изјављиваху сврју јаку жељу, да се сједине с Грчком. На кораке Портине, да она реши гштање сама, у договору са критским представницима, бунтовннци одговорише прокламацијом уједињења острва с Грчком. Једннп излаз за Турску бејаше, да огњем и мачем поврати побуњеннке у послушност. Стога, све што пм је допало шака, бпло је поклано: жене, деца, старци, ништа нису поштедели. Руска п француска влада, да бп стале на пут непотребном крвопролнћу, покушале су да сазову конференцију сила, али њнхови су напорн остали без резултата, пошто нх је Енглеска изпграла. У осталом, француско-немачки рат, којп је у том међувремену био објављен, спречпо је иоменуте владе од пзвршења њихова плана. Русија, жељна да добнје бољег пријатеља за своје нланове. напустила је Француску н нридружила се Пемачкој. Тако је крптско пнтање остало нерешено, н било је одложено п Крићани, оставл,енп на милост н немнлост Турске, а н сатрвенп, морали су најзад да приме уређење, које им .је сам Султан издао и после се њихово стање решавало, или бар им се обећавало, да се пзједначе у миогоме по правима, са стањем створеним неколико годнна раније у Снрији. На конференцнји лондонској од 1871. г. Русија, корпстећн се француском несрећом, и помоћу Немачке, успела је, да се уннштн клаузула париског мира, о неутрализацији Црнога Мора. Тнме .је она отворила себн врата за најкраћи нут у Царнград. То се ннје донало Енглеској, али \'о1епз по1епб морала је прогутати и то. (НаставиВе се) ♦