Delo

1-28 Д Е Л 0 Она впде да је њему тако нешто застало у грлу, да би му лакше бнло да плаче него да говори, па му рече: Знам зашто сте дошли. Одавно сам ја опазпла шта се код вас збива, моја децо. Завнловски је шчепа за руке и стаде час једну час другу притискати на уста, а она наставп: Ох, ја сам и сама у животу много осећала, те могу да знам шта су нстинити осећаји, да вам баш кажем: ја сам у том сиецијалиста! Жене жпве само срцем. и умеју срце одгонетнутп. Знам да вп Линету пстински волите, да ви не бпсте моглп нреживетп кад она вас не би волела или кад бн вас одбила, је ли? Она упреу њега испптпвачки поглед, аон успљено одговори: Зацело, госпођо! Не знам шта би било са мном. Ви'те. -1а сам то одмах погодила! — одговори она а лице јој сипу. — Ах*, мој драги господине, мени је потребно само да погледам; те чнсто нећу ни да будем ваш зао дух. Не ја то нећу учинити: не могу то да учиним! Кога бих нашла за њу? Где је човек, који бн био ње достојан? У кога би још било онога што она поглавито ценп и воли? За онога Коповскога не могу и нећу да је дам, господине. Ви можда њу не знате тако као ја, али.је ја не могу дати и не дам је за онога. П ако је Завиловскп био јако узбуђен, нпак му паде јако у очи енергија, којом г-ђа Вроничова одбија Коповскога од руке Линетине, као да он просн за Коповскога, а не за себе. А тетка је настављала и даље очпгледно уживајућн у својим речима н у своме положају: Не, о Коповском није могло бити ни речи! -Једино ћете вп да усрећнте Линету. Гамо ћете ви моћи да јој дате оно што њој треба. Јуче сам већ знала: да ћете ви са мном о том проговоритн. Целе ноћп ока на око нисам склопила. Немојте се чудити тому! Знате, ту је у питању Лпнетина срећа, колебала сам се још! Просто сам се бојала овог разговора, јер сам унапред знала, да вам се нећу моћи одунрети, да ћете ме савладати својим осећајпма и својим речнма, као што сте јуче Линету. Завиловски ни јуче ни сад нпје умео бекнути једне једине, но нцје никако могао да се сети: каква то унраво снла лежи у његовој речи, н кад је то имао среће с њом почетн посао. Али госпођа Вронпчова му ннје дала да остане дуже на том, него опучп и даље: