Delo

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 129 — Ни знате шта сам ураднла? Оно што бих учинила, кад је неШто врло важно у иитању. Сииоћ сам се леио разговарала са Динетоб, а јутрос рано хајд на гроб мога мужа. Он лежп ту, у Варшави. (Не знам да ли сам вам говорила, он је иоследњи од Рурн... ах, да, говорила сам!). Ах, драги господине, не знате ка^воје мени прибежиште тај гроб, и колико сам отуд имала добрих надахнућа!... Кад је требало да се Линета васпита, или да пође куда на пут, или да се новац уложп, који ми је муж оставио, или о предлогу каквог рођака или познаника, ја одмах на гроб! II, хоћете ли мп веровати? Мпм некако испадне да или хипотека није добра, или посао не би био као што ваља, или ми се учнни да не би требало то и то учинити, нли дати, и он отуд, из дубине његовог вечитог покоја тек викне: „Не дај“, и онда нисам давала. II никад ннсам због тога рђаво прошла. Ах, драги господине, ви што све осећате и разумете, ви ћете само појмити: колико сам еејатамо молила од свег срца: „Да ли да дам Линетку или не“. Ту га дохвати обема рукама за главу и кроз сузе повика: — А мој Теодор одговори: „Подај!“ Е онда вамједајем, и још мој благослов уз помоћ. Сузе угушпше даљи говор г-ђе Броничове. Завиловски клекну пред њом, а г-ца Линета, која је била изишла, као наручена тек пуп па на колена поред њега, а г-ђа Броничова рашири руке јецајући: — Она је твоја! Твоја! Дајем је, даје је п Теодор! После усташе сви троје. Тетка покрила очп марамом па нп да мрдне, само стаде јаче кашљуцати, и испод ока погледати на ово двоје младих, наједаред се зацену од смеха, па претећи прстима њима двома рече: — Знам ја шта би ви сад хтели! Хтели бпсте да останете сами! Сад имате много што шта да кажете једно другом, је ли? Изађе. Завиловски одмах зграби руке Кастелкине п гуташе очима њене очи. После седоше, и они држећп још једнако сво.је руке у њенима, наслони му главу на раме. То је била као нека песма без речи. Завиловски стаде наслањати' главу к њену свежу лицу. Линета склопн очи, алн он је био н сувише млад и неискусан, сувише плашљив, а уз то је и волео и уважавао, те се не усуди дотаћћ се уснама њенпх уеана, него јој само љубио Дело, кљ. 32. 9