Delo

130 Д Е Л 0 златно-жуту косу. Па и тако соба, у којој беху, поче му се окретати. После чу неста свега испред очију, изгуби памет те пе знаде где је. шта с њим бпва, чуо је само куцање својега сопственога срца, осећао је мирис свилене косе, која је пршила по његовнм уснама и учинило му се да је пред њим цео свет. Али је то био само сан, из којега се ваљало пробудитп. После неког времена тетка стаде отварати врата полако, као да бн хтела да не пзгубп нппгга од романа, у којем је одиграла уа ирнпомоћ Теодора њенога, улогу анђела чувара. У побочној соби чуше се гласови господика и госиође Основских, а кроз минут још Кастелка се нађе у наручју своје тетке, а из ових пређе у наручја Анеткина. Основски стежућп свом снагом руке Завпловском говораше: Каква радост у нашој кући, ах каква радост! Баш смо се овде сви истински заљубили једно у друго, и ја н тетка и Анета, а већ и да не говорим о оврј малој. После се окрете својој жени на рече: Знаш ли, Анетка, нгга сам јуче рекао г. Пгњату: да жпве њнх двоје, као ја и ти! Он јој узе руке и стаде страсно обасипати пољупцпма. II ако Завиловски готово није знао шта се с њнм збнва, ипак доби толико присебности да погледа у лице г-ђу Анету, и ова рече весело истржући руке своје пз мужевљевих: Не! Они ће живети још лепше, јер Кастелка нпје таква будала као ја, а и г. Завиловскп јој неће тако досађпвати љубећп јој руке нред светом. Та де, Јосифе, пуштај! Нека он само њу воли колико ја тебе, срце моје, дериште моје! — одговори задовољнп Јузјо. Тога дана Завиловски остаде све до вечери код г-ђе Броннчове, те никако нпје ни ишао у канцеларпју. Пошто обедоваше, изађоше иа колима он, тетка и госпођица .Јинета, јер је разуме се хтела госпођа Броничова да их прикаже свету. Возање по алеЈи није нспало како ваља, јер ударн кратка и плаха киша те пх отера. Кад су се вратили господин Основски, паметан, као што га увек Бог дао, цзнесе нов предлог, који обас.у срећом Завнловскога: Летњиковац нам неће умаћи — рече — а овде смо н онако као у селу, а кад смо дотерали ту до краја јуна, можемо остати још за којн дан. Пре одласка нек ова два заљубљена измењају прстење, а "ја н Анетка да се иостарамо за прстенско