Delo

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 131 вече. -Је литако, тето? Видим да оии немају пишта против тога, а Игњату ће бити особито пријатно да ту буду и његови пријатељц: Полањецкл и Внгјеловп. Истина код ових последњих нпсмо бпли, али шта то мари! Сутра ћемо пх походнтп и све ће поправитп. Је ли, Игњате? Је ли тето? је јасно, да је Игњат био у седмом небу, а што се тЋчС^тетке, она до душе нпје знала шта ће на то рећи њен Теодор, и стаде се колебати. Алн је могла још и Теодора питати, а после она се сетила како је он одговорио јасно и гласно оно „Подај!“ да се могло не сумњати у његово расположење, те она најзад пристаде на све. После обеда ето и Коповскога, који је био готово свакодневни гост, и показа се да у целој овој вили он беше једино лице, које се није обрадовало осећајима и заручењу ових двоје младих. На лицу му се за неко време огледала пренераженост, а најзад рече: — А мени никад не би нп на сан дошло да ће госпођица Линета поћи за господина Игњата? Ос.новскп ћушну лактом Завнловскога, кресну му оком, а полако рече: — Види само! Ј.уче сам ти рекао да он облеће око Кастелке. Доцкан у ноћ Завиловски изађе из виле Основских. Кад је дошао кући нпак ннје сео да пише стнхове, и ако мујезанста било до њих, јер је осећао да нека харфа сама собом бруји, него седе за кореспонденцију п рачуие канцелариске, које данас није могао радити. У контоару су сви били веома усхићени тиме, и то толико да је Бнгјел говорио, кад је враћао посету Основских г-ђи Броничовој: — Ви сами знате колико вреде стихови господина Завиловскога, али можда не знате како је то радан човек. Ја то због тога говорим што је то код нас ретка ствар. Оног дана кад је био цео дан код вас, те није могао бити у контоару, он лепо нареди момку те му у вече пренесу књиге и све што му је требало на изради оно што је његово. Човеку је мило да помисли да с таквим човеком пма посла, јер је то човек у кога се можете поуздати. Али се поштовани друг из фирме Бигјел и Полањецки веома зачудп кад виде да тако велика похвала из његових 9*