Delo

<) Д Е Л 0 У животу има много рана, Само зато што .је снова било. Од искони грли копно море, Каиља камен без одмора дуби Кретање је на земљи и горе, Човек живи да пати и љуби. Често пута кад те видим гредом, Ја се сећам шта си била за ме, Успомене изађу ми редом, Тужно, мртво погледају на ме. Ти још не знаш ни да л' сам те вол’о Моја љубав остала је тајна, Не знаш ни то да сам све пребол’о, Да си сада прошлост моја сјајна. Моја љубав иод животом спава, Откуд мисб рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава Моју љубав још сећање не да. п(8. И ТАКО. Кто суза баш никако! А радо бих ја оплако Свој Вавилоп — старе дане II све наде — затрпане Са животом; али тако Суза нема баш пикако. Много суза о да ми је Да их око плаче, лије Да прелије мислн, снове, • Кубав, младост и болове —