Delo

СЕЋАЊЕ III ГГосле греха реч долази „ако“: Она нама и утеху крије Моја сумња јесте и мој пак'о, Моје небо на ком сунца није. Грозна сумњо, окове полета, Као ватра горела си снове, Сваку жељу што душу оплета, Сваки осмех и радости нове! Увијена у огртач знања, Храну примаш из бедина недра: Жедна, гладна и желша сазнања Увек стара — никад ниси ведра. Осмех лице видео ти није, Погурена ти се крећеш вазда; Душу људску недокучност крпје Гониш таму — ал' те тама сазда. Много видп кад је човек с тобом, Ал' за љубав ти не имај гледа: Љубав рађа и доноси собом Лик вечности у пролазност беда. Ноћ у тмини нек служи за дане! За уздахе нису само уста! II мрак има своје светле стране Мисб с' рађа кад је срећа пуста. IV Некад имах и ја своју младост. Сад је гледам и сећам се како У њој беху несрећа и радост, Љубав, сумња, страсти н сам пак о. У природи има много дана Мутних, тамних као ноћи крило,