Delo

150 Д Е Л 0 рењу државе и ослобођењу браће, што су под туђином; јер заузети с нашим крајишницима говор о политици, а не дотаћн се и тог пнтања, не бн било могуће. Кад смо све то свршили запођенемо разговор о обичнијим стварима. Сад сам већпном ја питао, а опн су одговарали. Пнтао сам их о њиховијем сусједима Арбанасима, питао сам о раду, о бирићету и тако... Виногради су добро понијели ка икад, — одговори ми Петко на питање о томе, — али која фајда, кад 'оће да нам их други поберу... — Који други?! — нрекидох га. Да је проста штета при срамоти, — наставља Иетко. Ко велиш?... Не стучпсмо се још с њнма, па и не знамо, али ево неколико ноћи опажа се штета. Чували смо, да речеш, али они погоде ђе нас ннје. Мислимо да су Арбанаси. Траже да кога убију, па зар у повратку сврате и уберу, а може бити да дођу кастем за то. Довече почињемо чувати у свијема вииоградима, што су уз границу, па дако се намјеримо. — Момчади прппремајте се, — обрну се Петко некијема, што с нама сјеђаху, — сунце већ залази, а треба у првн мрак ухватнти бусије. Данас је неђеља, наспали сте се, ја мњнм, те се надам, да ћете бити тријезни. Један по један почеше ме остављати, док се разиђоше сви. IIII моји су отишли да чувају винограде, те сам у кући остао са женама н ситном ђецом. — Легао сам порано, али ме сан није хтио за дуго. Мислио сам испрва на оне, који ту отишли да чувају винограде, па на оне, који ће можда доћи да краду грожђе, на њихов сукоб, од којег сам ти добро зебао, помишљајућн што може и моју кућу од тога сукоба задесити. Мисли су се потом ређале, док је и сан дошао отприлике пред само поноћи. Тек што сам ваљда био утврдио, чух кроза сан некакву галаму и тргох се. У кући не бјеше никог; слаби свитак .је на зпду једва чкиљио. Прпслушах. Галама се утишаваше п напосљетку се пред кућом чујаше само тихи говор једног чељадета. „Раде чељад у дворишту и разговарају“ — помислих. Глава оде сама к нодглавнику, али тек што поново заклоиих очи, упаде неко у кућу кроз стражња врата н завнка: