Delo

Н II 3 А М 151 Куну убише их! На њих је оно!... Убише пх Бога ми!... Тргох се поново. Одонуд је долазила наша сусјетка, бусала*се рукама у Прса и кукала. — Што је? Кога убише?! — упитах престрављен. Није ништа, виду, није, но ти лези, па спавај, — упаде с г^аЈДПх кугњих врата моја сиаха, па готово извуче из куће сусјетку, шаићући јој нешто; разбрах само да јој рече; — Кукала што учнње, што га разбуди?! Трнуће сад нут границе. Наивно добро чељаде! Оставља ме да сиавам, а иред кућом онет све впше и више ври. Прислушах и разумијех да једно говори: — Није нигђе друго до на њих; ирво двије пушке, па плотун. Дознали крвници да чувају виноград, па дошли те их побили. Оно што пукоше прво двије, њих двоЈицу гађаше, па нх послије онај плотун смири. Сјетих се, да се разговор односи на моје и жацну ме нешто, регби, у срце. Устадох, обукох се к изиђох. У селу свуђ врева. Наш сусјед устао од болничке постеље и хоће да иде впноградима. Нешто као да се присјети, па извади револвер, опали шест пута и повика: — А-а-а, ко је крајишник! Чу се пуцањ и клицање и на другом крају села, па на трећем, у средини... пређашња врева по селу пријеђе у вриску и плакање, помијешано с пуцњавом пушака и лавежом паса. Чељад су промицала на нсток путем поред наше куће. И мој сусјед пође. Ја се дадох за њим. Ноћ .је безмјесечна, а густи облак пао на земљу. Једноје сусједово пашче ишло пред нама и ћафкањем показивало нам пут кроз густу помрчину. Сустнзали смо неке, а неки нас, те убрзо постадосмо здруженп. Ваљда за непуне десет минута етигосмо до првих винограда. Један пзмеђу нас зва и нико се не одазва. Прођосмо путем између вннограда ка другом крају метеха, што је уза саму границу. Попци цврче свуд по виноградима и чисто заглушују; мирис зрела воћа зачинио ваздух, да га се не можеш сит надисати. Нријатна, заношљива љетња ноћ!... Ал’ куда смо и зашто пошли?... Тргнеш се и језа те мине. Опет се један гласну и на дваестину корачаја испред нас одазва се неко нз густе помрчине. Казасмо му се. Он прпступи к нама, а мИ к њему.