Delo

Н И 3 А М 153 - Нека, чоче, не лудуј Бога тп, — добац\;је му другн. Што зна*мо на овој помрчннп што је пред нама. Знаш ли ти да*одовљен до њи'ове карауле нема ни триста крока, а ми да кутаримо кроз те лозе! Збунпћемо и наше, што чувају около. Ради “господииа ми је највећма. Може, Боже сачувај, баш њеЈ^&^ћвај... И ја поред свега тога некако... нећу да рекнем слободан, не, лебдио сам, чнни ми се, као ирут над водом од узбуђења, од страха — што ли то бјеше; али саосјећање према несрећнику надвладало у мени све друго. Замишљам га некако као да му рана није сасвијем опасна, или као отворила му се артернја или... тако је нешто, да му треба што брже помоћи, треба га спасти... Прпсјећам се својих јада п иде ми преко умена да бих можда п данас имао оне, које ми земља покрива, да је само било кога од помоћп у злијем тренутцима; јави се у мени неодољива жеља, да неког одржим у срећи и то ваљда баш зато, што је неко мени ту срећу одузео, што кроз самог себе знам, како је то цијелог свог вијека туговати за својима милим и драгим. — Ја ћу сам напријед, ако ви нећете, — рекох одлучно. — П-с-с-с-ст, — пропусти кроз зубе један од сељака. А-а-а-а-а-а, — зачу се пред нама у винограду јечање, које као да из земље долажаше. Мени се уздиже коса, да рекох е ми одлеће капа е главе. Окренух се око себе и видим људе у непосредној ми близини. Дохватио би их и да се може све их припио уза себе. Као да хоће да ме нешто однесе између њих. Па ипак ону пређашњу силу, која ме к рањенику гоњаше, не сузби сасвијем ни овај моменат и опет све попустн тој сили, која се сад ужасно појача, заслнјепи ме. — Треба му помоћи, — рекох одлучно и пођох напрнјед. • Сељаци ме сигурно не разумјеше; јурнуше са мном. Не знам како сам се провукао кроз жнву ограду и ушао у виноград. — Тражили смо кроз бујне нреплетене лозе, посртали и падали заплијећући се лозама и ударајући на крге. Чу се звијук с друге стране винограда и један се између нас одазва опет звијуком. — Оно се јавља наша стража, што је око винограда; чуде се што ћемо у винограду, — шану ми мој сусед, који у стопу иђаше поред мене.