Delo

154 Д Е Л 0 Тражнмо, тражимо п још не намјерисмо на њ. Нестрпљење ме горело као жнви огањ... Пушка плану на нет-шест корачаја од мене и глас јој се разлеже кроз тиху мрачну ноћ. Наста јаче комешање кроз виноград, а иоче жагор и около. Што је?! НГго би?! Погибе ли ко?!... — запиткују п трче онамо ђе пушка п.уче. — Није ништа... нађох га, па га дотукох, — рече један, учиње ми се, сасвијем хладно. — Дотуче га! Кога, шта?! — впкао сам п као да ме неко чудо снађе. Халуцинирао сам, чини ми се: као да сам већ био дохватио рањеника, парао своју кошуљу и нревијао му ране, па као да ми га онај дотуче на рукама! Не, више, више нешто... У заносу, посрћући а можда и падајући, стигао сам до пизама, око којег се бјеху сељаци већ окупили. Завирих онамо ђе они гледаху: нешто као пуна црна врећпца назираше се између густог лозовог лишћа. — Т>е је? — упитах некако немоћно. — Ето то је, — рече једап, што бејаше до мене и иоказа ми онај црни предмет. Сагох се н пружих руку. Дотакох му чело. Учиње ми се хладно као лед н некаква .језа прође ми кроз сво тијело. — К... ко... га то дотуче?! — грцао сам. Ја, — рече једно момче поносито. Пагледах га боље. То је био мој нобратим из ђетинства... Учили смо основну школу заједно; волелп смо се и слагалн у свему, али баш у свему, као да смо били два тијела, а једна душа. Ако .ја, рецимо, кажем, да данас треба више учити лекцију из Псалтпра но из Јестестословља он одобрава: ако би он напоменуо да не треба с неким ђаком говорнти чак до испред причешћивања, ја то прихватим без ријечи, и то не баш онако, да побратиму учиним по вољи, но ми се чннн да тек што ја нпјесам њему то нсто предложио. Вељу тн: пикад се нп у чему онда нпјесмо мимоилазили, па се с тога п побратили на крсту. А сад!... Баш он то да учиниГу Кад смо нзишлп пз винограда опет онамо ђе смо прн.је били, зачусмо некакав жагор нсточно ка граннци. Очекивали смо, да нашпм стражарима илану пушке.. Сељаци ме опазише без ве.љег оружја, те мн притркашише низамову репетирку с фи-