Delo

Н II 3 А М 155 шецима, и ја сам је послушно примио, објесио је о раме и тако држа^, размшиљајући о оном чија је досад била, размишљајућиЛЈ људима, о њиховим односима и појмовима, који се тих односа »тичу, па о приликама под којима се ти појмови стварају. Л Док сам ја о томе мислио, чучећи у бокорју фресине, којаЈ&е^-чисто загушивала својим јаким мирисом, дотле су моји сељаци жељно очекивали, да им непријатељи наиђу, како би их сатрли, и то су очекивали с опрезношћу мачке, која изгледа да се миш из какве дупље појави. Облаци се размакоше, и на истоку се указаше мјесечеве зраке, а мало за тијем као да нам неко маче какав тешки покривач с очију и помоли се пред нама бијела турска караула, у којој зар другови погинулог размишљаху о судбини свог несрећног друга и свакако као коза нож очекиваху тренутак, када ће својим старешинама морати дати рачуна о својем ноћашњем поступку... Сутра дан је имала доћи мјешовита комисија састављена од наших и турских чиновника, да учини „извиђај“. Старешина нашег округа, када послије подне с осталијем члановима комисије прође кроз наше село, узе ме у своја кола, те пођох с њима опет „на лице мјеста“. Комисија се скупила и отпоче извиђај, а извпђао самија за себе под чудним утисцима, чудно осјећајући. Приступили смо му. Око њега лозе згњечене при земљи и с њих отрто лишће, те отрескано све у комадпћима пало на тле. Указа нам се и он. Лежао је на леђима. Надувен. Руке му се растегле, а вилице разјапиле и између њих се појавио поцрњелн језик. Омален је трупанчић, још млад, црнопураст, уопште невиђен. Но свему се виђело да је чедо жарког истока. Одрпани солдатски халеци покриваху му онакажено тијело, а кроз кондуре, какве се виђају по варошкпм ђубриштима, пропали му прсти од ногу. Једна га пушка погодила пониже испод лијевог пазуха и отворила му широку рану, одакле је лопнула крв и спустпла се низ мрку сукнену блузу: друга му просврдила оба стегна, — а трећа — да, она трећа... она мог побратима „дотукла га“ у врат. Испод поцрнелог језика и у угловима усница примјетих, да су већ прогмизали упљувци муха, које се у великом роју дизаху и спуштаху над биједником. Од ужасне слике утече по-