Delo

Д Е Л 0 156 глед па оквнр њеп. Око њега згњечени п заритп у прашину гроздовп грожђа, а п многа зрна одвојена од чефуна. Један грозд као за белав до самог му уха. „Ето с тога је главу дао!“ као да ти нешто придикује, па ти дође некако чудновато. „Да лн је то у иетини човјек? — упиташ се у чуду. — Та зар је живот људски тако јевтип као оно нешто изгњеченог грожђа“? Грозна слнка и тежак задах, који се у низамовој околини осјећао, све је то одбијало — гоннло. Чланови комисије прегледаше на претрк, па пзнђоше из винограда на нут, који је поред њега пролазио, да тамо саставе протокол извнђаја. Ја застадох — нн сам не знам зашто. Убијеном прпступн једна сељанка, већ трбухомдо зуба, н разговором ме трже из мисли. — Дошао си сад да нјеш од моје муке, — збори она низаму, — а кад сам копала, нијеси се преварио да ми помогнеш, по си се хладио тамо на караулн, ха-ха-ха-ха! — засмија се. „Страшно! — помислих — ово му је зар мјесто нарицаљке. Хладио се! Да, хладио се у туђој земљп, далеко од завнчаја, жељкујући свој дом, будући жељан свашта... можда н гладан да, сигурно гладан, — дохватнх се тога, — без сумње га је глад п наћерала, да прекорачи ограду, да убере мало грожђа, да глад утоли, па... грозно!...“ Опа се жена заметну негђе кроз внноград, а убијеном приступнше неколпка малпшана, које мало нрије тога бјех чуо, ђе моле стражара, да пх пусти к низаму. Задржах се још. да внднм што ђеца хоће... Голуждравци, што су се тек извили из иелена, ни мало се не згрозише од ужасног призора. Разгледаше за тренут, па се почеше нешто препиратн... Прислушах их. Један од њнх тек што не бјеше својим нрстићнма дотакао ону грозну низамову рану, што му бјеше на грудном кошу н нешто доказује: Није, не ово убпла берданка, но стара белгпјанка Знам ја, не прнчај тн мени. II мом покојном бабу је истом оваква рана била, иа сви вељаху, да га је белгијанка убила. Ово је ута1 убила. —\опире се још један. — Да ли не зпаш, кад је оно лани мој стрико погпнуо... — Који стрико? — упада му у ријеч нротивник. 1 Угом наши зову пушку мартинку. а име- јо.ј је дошло отуда, што нема спо.на табапа те је нешто као онца без ушију. која се тамо зове ута.