Delo

Метафизике, налази свој задатак у томе, да сазнање феноменалног света. које нам пружају поједине науке, доведеуједну целину, те нам тако омогући сазнање феноменалног света. као целине. Први који је овако формулисао задатак философије био је француски мислилац Огист Коит. Сиенсер прима од Конта само ову општу дефинпцпју фнлософије, а разликује се од њега потпуно како у одрпцању могућностп спекулативне философије тако п у самом извођењу позитивног задатка позитнвне философпје. Својг гледпшге на задатак философије, као и основнп принцпп којпм објашњава (ђеноменални свет и тнме принциппјелно решава позитнвнп задатак. који је себи поставио, изложио је Спенсер у своме фундаменталноме делу „Први принцпгпС, којнм почпње његов спстем сннтетпчке философије. Прва глава тога дела садржн учење о „Непознатоме“ а друга много већа учење о „Познатоме“. Учење о „Нгпознатоме“ садржп у себп два главна тврђења. Прво тврђен.е односи се на егзнстенцију аисолутног бпћа, чија је претпоставка, вели Спенсер, нужнп постулат нашег мишљења, а друго тврђење односи се на апсолутну немогућност сазнања тога апсолутнога, које остаје непозпато. Ово учење о непознатоме измирује дефинитивно религију н науку, два начина сазнања ствари, којп од увек стоје ненрпјатељскп једно према другоме. Међу тим они су само дотле непрпјатељи, докле прелазе преко граница, које су и.м самом природом њнховом одређене. Чим религија тежи за тпм, да н сама постане рационална, да и сама објашњава свет, она постаје у стварп антирелнгијозна, јер прелази на област која ннје њена, н чп.м наука тежи за тим, да објасни оно, у шта се једино може вероватн, она постаје ненаучпа, јер прелази у област која нпје њена, н Спенсер хо1ш само.м аналнзом основних религијскнх н научних појмова да докаже, какојењихово рационално сазнан.е немогуће. Основнп религијозни појмовн одиосе се на егзистенцију Божп.ју п завнсност света од њега, и свакп наш покушај, да у томе погледу ноставимо какву бпло хниотезу, завршује се неуспехом. Било да нретпоставимо да је свет вечан, било да је сам собом постао, било да га је Бог створио, ближе нснитнвање показује, да се ниједна од ових хипотеза неда одржати. јер се ниједна неда замислпти. Псто тако стојп п са претиоставком Божанства као последњег узрока стварн и ближе