Delo

ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР 163 одредбе^његових атрибута: и ту морамо завршитн признањем, да нау је сг^нање немогуће. ЛНто валхи за бсновне религијске прјмове, то важи и за основне научне појмове. Простор, време, материја, кретање, самосвест. све су то појмови, чије се последње биће не да схвјШји-.' Тако ми нитн можемо замислити, да су простор и време засебна бића, пнти да су чисте форме на самом реалном бићу; тако исто не можемо их схватити ни као објективне егзистенције нн као чисте форме нашег субјекта (Кант). Тако исто материју нитп можемо схватити да је дељива у бесконачност — јер се у духу она неда до у бесконачност поделити — нити се да схватити да је саетављена из недељивих делова. Претпоставити, да је кретање аисолутно, нсто је тако несхватљиво, као што је несхват.љиво пренашање кретања с једног тела на друго и прелазак тела из стања мира у стање кретања. Снага се не може схватити као нешто слично осећајима, које у нама производи, па ипак ми је тако морамо схватити, ако хоћемо да о њој говоримо. II наш унутрашњп свет тако је исто несхватљив. Ми нити можемо рећи да је сукцесивни ред појава у с-вестп бескрајан нити да је крајан, јер ниједно ни друго не можемо у самој свести констатовати. -Још мање можемо схватити саму супстанцију свести (душу). Тако дакле сви наши покушаји, да дођемо до сазнања последњих појмова религије и науке остају безуспешни. Откуда то? Спенсер се не задовољава само тиме, да покаже, како се наше мишљење заплеће у противречности кад покушава да сазна те највише ствари, пего он хоће из самог бпћа мншљења да изведе, како је оно неспособно, да до тога сазнања дође. С једне стране свако сазнање, полазећи од мање општег па идући ка општијем, мора нужним начином доћп до најопштијег, крје се више ничнм општпјим не да објаснити, те по томе остаје необјашњиво и несхватљпво, а с друге стране наше мишљење све што мислп, мисли у релацијама (односима), те по томе нешто што је без релације, што је апсолутно, што је безусловно и последње не може ни схватпти. Тако је релативитет сазнања нешто што следује из саме унутрашње природе његове. Али и ако је по самој природи својој наше сазнање немоћно да сазна апсолутно бпће ипак сама претпоставка апсолутног бића за Спенсера .је несумњива. Оно што је релативно не да се схватити без претпоставке печега што је апсолутно, реп *