Delo

ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР 165 може бпагн внше истина, која бн била својина ма које поједпне науке,*већ ивтина која. баш зато што је својина свнх појединих на$пка, није својина ниједне од њих специјално. Тај основни принд1Ш-*' философија има да утврди независно од појединпх наука, аца има да га изведе нз основних чињеница самог искустват^чг&еница на којима почнва сам феноменални свет. Баш зато што основнн принцип објашњења феноменалног света мора батп једна синтетпчка истина, која је у стању да изведе спајање свега поједнначнога са-знања, та истина мора непосредно произлазитп из основних и несумњивих чињеннца нашег искуства, мора бити дедуктивног карактера. Па које су то чињенпце, на којима почива и мора почиватп фнлософско сазнање феноменалног света? Њих нма три на броју и то: 1) чињеница апсолутнога, као непознатог узрока познатнх дејстава, које називамо појавама; 2) чињеница свесне функцнје, којом се конетатују слнчностп и разлике међу феноменима и 3) чнњеница распадања свих манифестација непознатога у две велике групе, у групу живнх (јакнх) и групу слабих престава. Друга чињеница изражава просто могућност сазнања онога што је у свести дато; трећа изражава саму основну природу онога што је манифестацпја непознатога израженога у првој чињеницн. На разлнцп јаких и слабпх престава (реалних опажања н слика сећања) оснива се разлика између не-ја и ја, објекта и субјекта. На независности реда јакпх престава од реда слабих оснпва се наше уверење, да постоји једно апсолутно биће, чија је манифестацнја како један тако н другн низ феномена. Осим ових првобитних чињеница има још неколпко секундарних чињеница, које престављају везу међу феноменима и које су с тога исто тако нужни постулати философије као и оне прве истине. То су појмови простора п времена с једне п појмовн материје н кретања с друге стране. Сви ти појмови воде у последњој инстанцији своје порекло од појма силе. Простор постаје из нашег искуства о отпору, којп дају објектп матернјални, што се налазе заједно један с другим; слично важи и за време. Појам матерпје постаје такође из'искуства о отпору објеката, који су дати у исто доба. Пошто се кретање не да замислнти без простора, времена н материје, јасно је, да и оно има своје порекло у цојму снле. На тај начин вндимо, да се све основне манифестације наше свести дају свестн на свест