Delo

М. М. II. * Дивна (звони) * Розо! • . Розо I... ^ Јова (с поља, за себе) саД- (Рози, натраг) Пст! Ћут ! Дивна (звонп јаче) Розо!... Розо! (љутито). Та где је та девојка?! (Устане и пође вратима. па сретне оца). Ух!... Ти си, оцо, колико сам се уплашила. II Дивна, Јова (улази) Јова Е, гле, молнм те! А што да се уплашиш? Што звониш ТОЛИКО. (Гледа јој право у очи). А шта је ОВО ? (Узме јој писмо из руке) Писмо, оцо. Дивна \ Јова Писмо! Та видим и .ја да је писмо, није протокол. Него (меће наочари) да видимо коме је, и шта у њему пише! (чита). Госпођици Даници Симићевој, у руке, овде. Дивна Нанисала сам, оцо, мојој другарици Даници. Јова Видим, видим. Тако гласи адреса... Али што си нанисала ово „у руке“? (Показује). Дивна То је због тога, оцо, да га не би ко други случајно отворио.