Delo

10 Д Е Л О Јова Знам, знам већ. А што опет, да га баш ко други не отвори? А и ко би га могао други отворити до њени родитељи? И какве су ми то тајне, међу вама, девојкама, да пх ни ваши роднтељп не смеју знати? Дивна (полако) Па... овај... Наше ствари. Јова Је ли? Видиш ти ње, молим те! „Па наше ствари“. А какве су, молићемо, те ваше „ствари“? Да ли их смемо и ми дознати? (Хоће да отворп ппсмо). Дивна (цикне и полети) Не, отац! (Полако). Драги оцо, то би било од вас сувише! Дајте ми писмо! Јова Шта?!... Видиш ти ње, молим те! А из ког ли је романа та фраза: „Драги оцо, то би било од вас сувише“? Наопако, Бога ми!... Зар од оца „сувише“? Зар се од родитеља сме нешто крити? Дивна (кроз нлач) -Ја не кријем шшгта од вас, али то писмо није за вас. Ви не треба да га читате, јер је оно уиућено мојој другарици. Јова Ама зар ја, као отац, не смем нрочитати писмо, које је писала моја ћерка својој другарици? Аја, то ми не иде у главу. (Кнда крајеве коверта). Е, баш хоћу да га прочитам. Дивна (цпкпе) (Јтац! (ПоОегпе на ноље).