Delo

ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР 173 тагошгстичке снаге привлачења и одбијања у свима појединачнДм проУгенама у васионп производе ритам, да оне и у целокупности њеннх промена производе исто тако ритам, т. ј. да першбдама, у којима привлачне силе имаЈу превагу и у којима владалпроцес еволуције, следују перподе, у којима одбојне силе ШЈу превагу и у којима влада процес дисолуције, и да је низ овнх периода бесконачан како у прошлости тако и у будућности. Еволуција .је према томе универзалан нроцес у апсолутном смислу те речн, пе само да свакн поједини агрегат у васиони мора бити подложан супротним процесима еволуције и дисолуције, којп следу.ју .један за другнм, него то важи и за целину свнх агрегата, за саму васиону. Утврдивши прн крају свога фундаменталнога дела апсолутну универзалност процеса еволуције, Спенсер још једном нонавља, да се све наведене дедукције његове односе само на свет феномена, да су све те дедукције само симболи нашег мишљења, који са правом нриродом апсолутне реалности немају ннкакве слпчности. Ми смо, вели Спенсер, процес свпх ствари у свету изразили у појмовима матернје, кретања н силе, али тпме нисмо нп мало постали ближи матерпјализму, јер ми те појмове сматрамо за чисте симболе праве реалности, док их материјализам сматра за објектнвне изразе саме те реалности. (Наставиће се)