Delo

СТОЈАН МУТИКАША 179 радо, пошле за Стојана. 0 њима је причао са некпм заносом, окцвајућц, у звцјезде љепоту им, радиност, знање и умјеће. >** — Млад си тн још, — говорио је неуморно, не предишућп, — па зар није махннто, да толико тугујеш за једном женом? Бог је чојеку одмјерио, да може промијеннти трн жене, ако ш$&-4урчин, па куд ћеш боље? Умре једна, а ти одма грабн другу. Умре друга, а ти трећу. То је барем лахко, а ти си чојек такога стања, да ће свака за тобом полетит' чак у Цариград. — Анђа је опет добра била, — жалостиво одговорн Стојан, увијајући брк око прста и преврћући очима. — Она и на смрти није шћела да зна за другог. Све је оставила мени. — Па то је још боље, — упадаше Јегуља жешће. — Она тп доста оставила, ти си сам доста стек’о, а нек ти још друга жена доста донесе, па ко ће бит' бољн од тебекаре? Таки разговори понављали су се готово сваки дан. Јегуља је све впше наваљнвао, а Стојан је опет попуштао. „Пред разлозима мора се уступити“ рекао је н већ се почео потање распитнвати о неким дјевојкама. Кроз непуна два мјесеца опоравно се толико, да је опет могао раднти у магази као и прије а пшао је п у школу и тамо прегледао, је ли све у реду? У црквн је наредио и да се нешто поправн и тиме задивио све шехерлпје. Оспм газде Радовзна, који му никако није могао опростити нн помнритп се с њиме, свп су се осталн одушевљавали његовпм радом н кајалп се љуто, што га давно н давпо нијесу изабрали за предсједника. У црквп је оиет внђао Росу и опет почео мислити о њој. Јегуљу је ноново почео запиткивати о Бошку и сазнао је, да је овај оиет батално радњу. Сву робу нз дућана продао је, а новце потрошпо заједно са Јованом. Бато и није могао исплатити дуга, и, према ономе „купопродајноме“ уговору, кућа .је остала Стојанова. Нашавши уговор међу својим хартнјама, Стојан га прегледа, прочпта све тачке и потсмјехну се. — Дошло је вријеме да осветнм шамар, — пакосно проциједн кроз зубе. — А осветићу га јуначки! Па га иажљиво смота, стрпа у недра и упути се Мирчетпћа сокаку. гЈ — Да сад видим хоће ли бпт' онако бијесна, — рече, гегајући се. — Да видимо, хоће ли ме стријељати погледима н гоннти из куће. Онда је говорила, да је кућа њезина, а да12 *