Delo

180 Д Е Л 0 нас је моја и ничија внше. Треба јој данас вратитп мпло за драго. Госу је затекао саму у соби. Обучена је у лахко рухо: у простпм димијама од басме н танкој кошуљи, сједила је за станом п, пјевуцкајући, ткала ћерећу. Кад опази Стојана, цикну поплашено, једном руком покри голе прси, а другом дохватп омањи чаршаф са тала и прекри се њиме по плећима. Огрнута тако стаде поред стана и гледаше га понлашено. Шта то радиш? —запита он. подругљиво се осмјехнувши. — Видиш, — тихо одговори она. Он јој се ириближи. — Видим, да сам ти нобрко пос’о, — рече. — Ја знам да ми се нијеси надала, ама ето, допГо сам... Нијесам се пит'о: хоће ли тп бит' мрско јали неће, него сам доиГо послом. Опа се још јаче припи уза стан п поче чупкати крајеве онога чаршава. Ја ти се чудим, како смијеш и доћ' у ову кућу, — одговори. — Ти знаш, да сам те једном оћерала... Ама ме други пут нећеш оћерати, — пакосно упаде он. Сад сам н ја мало друкчнји. А нпје ни ова кућа к'о што је прије била. Мени се чинн, да се није ништа нромпјенило, — дочека она живл>е, погледајући по соби. Хе, хе, промијенило се пуно, — осијече Стојан намигпувши. — Прије је ова кућа била ваша, а сад ми се чини да је моја. Госа спусти руку са прсију и поблиједи. — Од кад твоја? Чини ми се, — рече он и извади уговор. — Ово је писмо, у коме ми Бошко продаје кућу и она остаје моја, ако ми па вријеме не вратп наре, што сам му их зајмио за радње... Паре му је зајмио газда Гадован, — упаде Госа слободније. Паре сам му зајмио ја, — нагласи Стојан јаче. — А иошто мп није вратио, кућа је моја. Има и мјесец дана, откако сам је треб о прпмит'... 1’оса, збуњена,- погледа преда се. Ннје ми, зар, Бошко лаг’о, — рече. — А... Лаг о тп је, јер сам му ја тако рек'о, — ирекиде је Стојан, играјући се уговором. — Ја сам му каз о, да теби не смије нстину говорит ...