Delo

СТОЈАН МУТПКАША 181 '1*оса поцрвенн. Преварио-га? — викну. — Нијесам га преварио, — одговори он мирно. — Он је уз'о^паре и кућу ми прод о пред евједоцима, а овће су потписи: н његов п свједока... *> "госа цикну и клону на стан. — Јао мени ђецо моја, — јаукну и зајеца. — Јао мени, остадосмо без куће! — То је за шамар, — одговори Стојан са необичном насладом гледајући како се мучи. — Јао мени, ми сад ништа немамо, — јаукала је она даље, не слушајући га. — Куку, ђецо моја, куд ћу ја јадна с вама? Стојан се исправи и прстом указа на врата. — Да одете из ове куће, па куд хоћете, — прошишта. Она скочи, збаци чаршаф са леђа и онако, у кошуљи и димијама, не марећи што јој се виде и дојке и прса и плећа, стаде пред њега. — Зар. болан, ни мрве срца немаш? — внкну узбуђено. Убио си ме једном, па хоћеш и други пут... Шта сам ти скрпвила? Шта су ти крива јадна ђеца? — Крив је шамар, — одговори он, гледајући јој у прса погледом гладне мачке. — А зар нијеси ти наћер'о да те ударим? — запита она, увијајући се као змија. — Зар ниЈеси н онђе крив? II због тога хоћеш да ми се осветиш на ђеци? Ће ти је срце? Он уздахну. — Ти си ми га однијела и ја га немам више, — рече. Ја немам ни срца ни душе... Кућу сам купио и хоћу да је пспразните... Она склопи руке изнад главе и поче ломпти прсте. — Па куд ћу ја сад? — заиита очајнпчки. — Куд хоћеш. — Хоћу ли ђецу бацит' у воду? — Ради шта знаш. Она заплака и обгрли му кољена. — Уби, болан, мене а ђецу ми остави, — проппшта. Шта ће сад они?... Ако имало можеш мислит' на Бога н на они свијет, немој их упропастит ... — Ја сам казр, — одговори он, измичући се.