Delo

М. М. II. 11 III * » Јова (сам) ^ЛЈма овде нешто! (Гледа за њом). Кажем ја жени: Морежено, „ мо^е б|1бо, пази де ти на ово наше дете, оно је сада у лудим гоТшама. Али немаш ти то коме говорити! Е, ето јој сада! (Показује на ппсмо). Чисто не смем да га читам. Ко зна шта је све у њему?! Може ме и капља ударити. Зар је мало родитеља тако страдало ? (Остави писмо на сто, метие руке у цепове, хода п хуче). Е, мука је са овом женском децом!... Мушко ти је већ друга ствар. Ако хоће да слуша — лепо; ако неће, за јаку па на поље, нека сам себи тражи селамета. Али, са женском је невоља... На и деца су сад изишла некако друкчија! Чим мало одвркне а оно ти се уозбиљи, прави се важно, трпа се у разговор, хоће да нешто зна, да н оно има своје ја!... (Крсти се) Буди Бог с нама шта нам би од деце! (Стане п гледа у писмо). Ето, ко зна шта је сад тамо?! Али морам га прочитати, па ма шта да је. Отац сам, морам водити рачуна о своме детету. (Узима писмо). Помози Боже! (Прекрсти се, седне у наслоњачу, метне наочари и чпта): „Драга моја Данице! Добила сам твоје писмо. Ствар о којој ми пишеш врло је добра“. (Застане). Мораћемо наћн то писмо, да видимо каква је то „врло добра ствар“. (Чита даље). „Ја држим, да, кад би се такво једно друштво организовало, могло би чуда створити и корисно послужити отаџбини. Може у почетку бити сметњи, али не треба одмах клонути но храбро и смело напред“. (Застане). Гле, гле како ти је ова моја ћерка ратоборног духа! Какво ли им је само то друштво н шта хоће са тим. Али, да видим шта пише даље. (Чита). „Не знам да ли ћу моћи доћи на збор, јер ти врло добро знаш мога оца. (Вртп се и кашље). Знаш какав је особењак. Знаш како има чудне и назадне погледе, (кашље) и ја верујем да ме неће пустити, па му за то нећу ништа ни епомињати“... (Застане). Но, лепа кондуита од ћерке! Кажем ја, нема више деце. Зар овако пише дете о своме оцу? (Чита). „Он је уобразио и увртео себи у главу да сам ја балавица, да треба да ми пратн сваки корак, и то до крајности испуњава. Постао је већ и смешан“. (Скочи). 0 хо! Хвала лепо, кћери! Дакле и смешан!? Е, чекај, роде, чекај! (Чита). „Ако мами буде добро, замолићу је да са мном дође. Она ће ме зацело послушати“... Па хоће да Богме, ћурка матора. Зар она зна шта ради? Њу је лако на свашта навратити!