Delo

Д Е Л 0 190 лас-ка у команду, убијају у појам, понашањем својим, уливају му одвратност ка свему војничком и од човека разумна и добре воље, насплио и као са неким задовољством или са осветом неком праве нечовека. Српски војник је један од најсиромашнпјнх војника па свету — најсиромапшији пе само у матерпјалним нотребама него и у старешинској љубавн. 0 њему се водн рачун да пошто пото, кад се нозове, дође, п да, кад на позпв не дође, осети тито нпје дошао; да му се, чим дође, упрти у руке иушка. о којој он ни појма нема. н да оде тамо одакле се лако може и не вратити; али мало се кога тиче и мало ко хоће да зна п да се сетн, даје п војнпк жив човек, који мисли и осећа, п кога, као човека, пре но што се новеде на ратну кланпду, ваља које-чему озбиљно научити и које-чим снабдетп и опремитн, колпко оним што треба за бој, толико и оним, што .је нужно за живот до боја и носле њега. Нажалост, појмови п представе о војсци п војнику слажу се код многих наших војених главешпна по неким особитим и нама, простим самртнпцнма, непознатпм законима мишљења. Спла војске, по њиховим појмовима, лежи једпно у броју бајонета и конструкцнји оружја. Спрему п обуку онп стављају на последње место п сматрају их као споредност, без које се, ако је нема п сасвпм може бити. 0 моралној страни п духу војске онн не разбпрају п не познају пх. За њих Је важно да се што већа маса људп упишеу војску п да се за све упнсане нмау магацннима оружја н муннције, па је п циљ постигнут. Лко, преко тога, дозволе средства да се по броју бајонета набаве фишеклије и онасачи, чутурице пли порције од блеха и шајкаче а, уз то, насвака два или трн војника и по један шињел, онда је већ не само доста него н впше, но што једна добра организација строго условЈвава. Српски сељак којн, као што се зна, готово нскључиво саставЈва нашу војску, одпста много не тражп: научи га ономе што му је*као војнику у масп стварно потребно п да уз то разуме цпјв тога; одени га толико да му је сухо око тела и да се не осетп да је гб; нахранп га да тек није гладап, п затим, понашај се <• њим, као с разумпим створом, ие кињи га, не презпрп п буди према њему, н ако строг, само увек правнчан, па ће тн он, не гледајућп на све оскудице н на све патње, на све онасиости н на неизвесност судбпне своје, бити веран п готов на све што.је у стању да учпни човек с најбољим душевнпм н фпзнчкнм сплама.