Delo

НАША ВО.ТСКА II ЉКНА ОРГАНИЗАЦИЈА 191 Н|пнта и ничега од свега онога што се зове потреба за раздтн човеков живот, што се зове нега, пажња, старешннско стар^лне и љубав старешине према млађнм и потчињеннм, српски војник нема и не познаје или има н познаје у изузетним приликајна. Уопште рећи, он је са те стране самохран п потпуд&г.еиЈточе. Према њему врше се, као према каквој неосетљивој стварн, званнчне форме и то је све. Пзузима.јући неколнко светлих примера, нажалост удаљених из војске, — као: једнога Мих. Срећковпћа, једнога Р. Милетића, Јов. Мишковнћа и Никод. Стефановића, а такође н покојних већ: Грује Мишковпћа, Паје Путника, Ђ. Влајковића, Стевана Биничког и Михајла Илијћа — којима се можемо поноснти са њнхове нознате љубави и бриге према својој војсци н личности војника, никоме од осталих ни ранијих ни доцнпјих великана наших, није стало до тога, што његовом војнику једно или друго не достаје; никога се не тпче то, што .је и тај војник човек, што је и он снн, брат, отац, муж нли тамо негде и некакав правни грађанпн, коме ово или оно треба и без чега он не може да опстане као разуман створ; нико ни абера нема, хоће ли тај његов во.јннк, при тим и тпм условима живота, остати здрав и да ли ће његов организам моћи савладати невоље и патње којима је изложен илп ће га оне свалити у болест и одвести у гроб! Грех би био да ма кад и ма ко од главешина зада себи труда па да српском војнпку, ван хартијских наређења и обичнпх шаблона, приђе ближе п узме учешћа, у којима се налази свака маса, која је лишена могућности да се сама и на свој начин помаже, и која је сакупљена да се на првом месту пати. Једном речи нико не мислп о томе, да н он, и ако је војнпк, може имати своје телесне и душевне иотребе које ваља задовољити или се бар ваља старати да се оне, по могућности задовоље; њега нико не жали н нико о њему неће добру реч да каже бар ради своје рођене душе! Важна је, нритом, још и та околност, што се о свему томе ником, ко је на већем положају или у већем чину, не сме ништа да примети. Они имају своје* легптимисане иогледе које они сматрају као једино компетентне и меродавне, по којимаје све у свом реду и који их упућују да на све гледају веселим срцем. Ако ко од њих и нађе нешто да замери, замериће народној распуштеностн — што је код народа слаба стега — те стога и војници, које народ Даје, не врше војничке обавезе као кад би