Delo

12 Д Е Л 0 (Чнта) „Ако не дођем, дођп ти к мени, или ми јавп шта сте учиниле. Грли те и хиљаду пољубаца шаље твоја другарица Дивна“. (Баца писмо). Е, дивно, Дивна! Баш тихвала! Дпвно пишеш о оцу... Тако му п треба. (Устане и хода). Па каже човек роди ти њега!... Па хајде де и роди!... То најпосле иије баш тако велика мука... Али брате, гаји га, негуј га, храни га, одевај га, школуј 1-а, лечи га, брини се за њега... II шта ти је иаграда за све то? Наградатије, да те, кад одрасте, назнва „наоадним" човеком, са „чудним погледима“, којије „смешан“. (Хода љутито). IV Јова, Савета Савета (улазећи загледа се у Јову) А шта је теби, Бога ти, те си се тако узод‘о, као да си V деветом ? (Стане пред н.ега). Јова (одмахне руком) Иди !... Бути!... (Хода н даље). Савета Бог с тобом Јово! Штаје теби? Што си тако љут? (Љуико). Ко ми теје нал^утио, маторо моје? Баш је Роза опет неку штету начинила, а? Јова (љутито) Није!... Савета Оида, вав да ниси могао доНи на ред, да прочнташ новине? Не!.. Јова Савета (јаче) Па шта је онда? Што већ једном не говориш?