Delo

192 Д Е Л 0 тај распуштени народ бпо мало попритегнут. Уосталом, иа сваки пружени нм прекор за недовољно старање о својој војсци и војничким потребама, онп обично одговарају: „Такав му је пропис н такав закон. Чега тамо нема и што министарство или мннистар не нареди и не нађе да треба, без тога се, значп, комотно може“. Но старешине, које су свесне своје мисије, тако не раде. Погрешно је мислити да се масом живих и разумом обдарених пндивндуа може успешно унрављати и достићи до намељеног цнља само иутем сухог заповедања или страхом и казном, па ма то н не излазило пз рамова закона н других правнла нли разннх прониса. VI Докле н у ком правцу иду појмови и погледи наших војених главешина кад су у питању потребе војника као људи, показују појаве, које се одигравају при сваком сазиву н скупу војске у лоГоре, на вежбу или за разне радове. Те појаве сматрају се код нас сасвим нормалне п у реду ствари, што не подлеже ни расматрању. Но и ако је то тако и ако много штошта треба да се пзмени и уради у нашем васпитању уопште, па да се стварп могу расматрати с друге тачке гледншга, мп ћемо ипак да изнесемо овде један факт или један призор, који се десио (и кога смо ми били очевндац) прнлпком једног сазпва два батаљона радп упућења на границу за копање шанчева. Пзношење на јавност овога факта, као п других сличних нојава, може бити ако не од друге то бар од те користи, што ће се иоједннцима, који се критички ннтересују о стању п „биту“ своје војске, дати могућност да самп размишљају п ценг да ли, у колико н како наши команданти разумеју своје старешинске дужностп. Уосталом, без обзира на то какав ће бити чији суд или мншлење о овоме факту, ми сматрамо за евоју српску дужност да нарочито наноменемо, да у овим, код нас нормалним иојавама, леже многе и веома ненормалне последице. • Наређено је да се Н. и II. батал>они I позива (сада II), пскупе Н. данау II. место и одатле упуте даље на радове. Чборно је место, као што је ред, — штаб окружне команде. Ко од добре воље, ко бегајући од домаће невоље, неко што се брјао да изо-