Delo

м. м. п. 13 * Јова (показује ипемо на столу) ,*Ено тћ одговера. V ^" Савета (гледа) Каква одговора? Јова (пакосно) Ето на столу!... Писмо твоје ћерке. Савета (зачуђено) Писмо моје ћерке?! Јова Да, да! Писмо твоје ћерке! Прочптај га само! Да видиш како тп ћерка пише 0 своме оцу. (Хода п даље. Ио некн пут застане и посматра значајно Савету). Савета (Прилазп столу, узима писмо п чита га у себи). Јова (стане пред њу) А шта је теби, Вога ти? Што се смејеш? Савета (смеје се) Ха!... Ха!.,. Ха!... Јова (љутито) Е, доста, брате! Доста, чујеш! Шта ту има смешно? Чему се толико смејеш, кад је то више, како да рекнем, управо да кажем жалосно!? Савета Ха, ха, ха! Нема овде ничега жалосног! (Озбиљно). А што се ти опет љутиш због овога писма? Јова (за себе) Хм! Чудна жена! (к њој) Јеси ли ти видела ово овде? (Показује у писму) „Јер ти знаш мога оиа. Он има неке чудне и