Delo

18 Д Е Л 0 Јова (брише сузе) Е, де, де, сад тн опет!... Савета Геци М11 да јој нрашташ! (Загрли га). Јова Па добро, де!... Ето велим. Нраштам јој! Савета (пољуби га) Тако! Сад си добар! Ето нољубила сам те. Хоћеш ли и ти мепе, па иншта ннје нн бпло?! Јова (смеје се) Ха, ха, ха! Хајде баш да ти п то учиним по вољи. Савета (прекорно) Тако. је ли?! А у младо доба ти си менемолио за пољубац. Јова Е добро, добро, бако! Ето! (загрли је и пољуби) Је ли ти срце на месту?... Него... одох ја сад у читаоницу. (Гледа у сат). Пи, онн су већ сви дошли!... Збогом! (Оде). Савета (љупко за њим) Збогом Јово, пожурн! VV Савета (сама) <’ирото дете! Знам како јој .је било, кад јој је писмо отео! <гледа у пигмо). Дај да га склоним, да му опет не дође руку, јер каклв ј«*, иоцово би се ночео љутити. (Меће писмо у ормап, у доњу Фијоку). I нрога Дивна! I де ли је то она само?! (Закључа орман и мгНр кључ у џеп). Да је ловем, те да је обрадујем. (Звони).