Delo

м. м. п. 21 Даница (изненађено) У*Како?*! Шта јб то било? * '. ' * * џ ** Дивна (жалосно) ^Дкло пре, написала сам ти била одговор на твоје писмо о оснпвању друштва, која ми се ствар веома допада. Даница (брзо) Томе сам се већ надала. Дивна Седела сам баш ту где тп седиш. Затворим иисмо и лепо га адресујем... Даница (упадне .јој у реч) Нисам га добила, нисам, веруј ми! Дивна Та чекај! Буди парламентарна. Еле, адресујем писмо, и, таман зовнух Розу да ти га пошаљем, кад наиђе мој отац. А ти знаш какав је он. Даница Знам већ, знам. Али ту још ништа не видим... Дивна Чим спази нисмо у мојим рукама, он се сав нарогуши. 5'образио да ми. девојке, не можемо нпшта друго писати, до љубавна писма. *» Даница (смеје се) Ха, ха, ха! Даље, молим те! Већ почиње биваНг забавно. т ‘ ч : Дивна За тебе забавно, али за мене без мало трагично. * . Даница (озбиљно) Како ?!