Delo

Д Е л 0 Дивна (уздахне) У писму сам рекла неколико речи о оцу, да бих ти се оправдала што нећу моћи бити на првоме скупу. Даница А... сад разумем. Он је то писмо од тебе одузео и прочитао. Дивна Да!... Можеш мислити како ми је било. Надала сам се, чудо ће бити. Али, хвала Богу, мајчица га је умирила и утишала. Даница Дббра тета Савета! Дивна Ах, мајчица ми је анђелска душа. (С пољасе чује Јовин каша к). Кво оца! Даница Дакле, ти се слажеш и пристајеш да будеш члан друштва? Од свег срца! Дивна XI Даница. Дивна. Јова. Јова (У еве џепове натрпао новине да му вири. Улазећи не опази њих две,. које су устале н мимиком даље разговарају). Б, ШТО јесте јесте, ЗЛИ нма безобразних људи! Сваки дочепао по једне, по двоје новине, иа тај синак не мисли пустити, да их и други чита. Ја чекај, чекај, на кад видох зло очнма, вратим се лепо кући, а уз гред себи купим новнне. (Вади из џепа повине и љутито пх баца па сто). Нуче ми само два гроша! Али, осветиће се Јово њима! Чекаће они други нут мене, али их нећу пустити, па ма моРао 0 °ве огласе прочитати! (Опази Дивну и Даницу). А гле, овв: су овде! (Гласно к њима). А шта ви ту радите?