Delo

( 295 113 „КАРАЂОРЂА“ . Наум Шта хоће, велнш? Откуд знадем ја! Могу ли знати, нашто сунцу сјај, Нашто му огањ што нас греје све!? Бојан Ти мораш знати, једнако си с њим, Те, мислим, да је дужан прцјатељ, Да обавести пријатеља свог, Опасност сваку да му предочи, •Јер, гледај, цео Вождов умишљај К’о да је само борба протпв нас. Зар ни.је тако, кнеже Вујица? Наум Махни се, кнеже, не детињи већ, Смешно је чути такав разговор. Бојан Баш, велиш, не знаш шта је Вожду смер, Велпш да не знаш, не знаш, не видиш? Наум Не видим, не знам. Бојан Али ја га знам. Па ево слушај да ти кажем ја: Прљав је извор умишљаја тог, Прљави пути којим иде он, Г1 цнљ је прљав коме греде-он; Себичност људи зову извор тај, Са крвљу људском напојен му пут, Животи њихни срества су му, знај, А циљ му крајњи госпоство и сјај.