Delo

Д Е Л 0 290 Наум Шта чујем, кнеже, зар из усТа тих Поруга таква и такови срам?! Зар Вожду, кнеже, такова подла реч, Од тебе, кпеже, такав разговор?! Бојан Од мене Вожду, ето-, рекох већ, Шго мислих, казах, нека и тн зпаш. Пстина све је што изнесох ја, Пропаст је наша срећа Вождова. Наум Умукни, скоте! Пстина и Бог е/ Још једна речца, јоште један миг II пиштољ ће тн бити одмазда, 1\ о што бп био, да је Ђорђе ту. Вујица Мир, људи, јесте л' деца, шта вам је, Зар прнјатељи, на раснра п крв?! Наум Нн пријатељи, нити дао Бог, Такове речи па још пријатељ! Зар прљав пзвор оиај свети бол II узвпшени, свето осећај?! Зар је слобода брата рођеног Прљава тежња. недонуштен циљ?! А зар себичност жртвовати зна За друге живот свој и своју крв!? Пз гроба дићи завичај тн драг Пз мртавпла васколнкп род, Васкрснут мрца и срамоте жиг Скннути с роба, то л' је себичност!? Зар је- себичност мпс о днвовска, Којој ће веци днвитн се тек,