Delo

II свем што пати, што се зове роб Слободу дати!? Је ли сраман циљ Од једном цео Балкан ноджећп Од Црног Мора па до Адрнје II од Дунава до на славни Крит, Запалит Босну, Грчку, Бугарску, Крстити народ крстом дедовским II запојнти духом слободе, На човечански степен дићи га, Не дати да је вечни роб и скот!? Срамне су речи, сраман ти је збор II предстојећн јадан договор. Бујица Умирите се, људи, шта вам је? Смнрте се, ево где долази Вожд. (Карађорђе улазп зампшљен) Карађорђе (за себе) II опет, ево, где је дош'о дан Борбе за живот, за име н част, Дан мушке воље, смеле крепости, Дан смрти можда, ал’ ведар и свет. Залуду беше расточена крв И зајажена незасита смрт, Надчовечанскп залуд подвнзи, Херојска, мушка дела узалуд; Узалуд, кад је Србин јоште роб II кад је опет ликом опасан, Кад му је-добро туђа прћија, А земља опет турски пашалук. Муселим поред кнеза царује И турском мером дели правицу, Галијаш, што је вуко галпје На огуљеним леђма, поново' Везене златом носи доламе, * А голотрби некад балија Позлаћен ханџар меће за појас. Нашто тп живот, кад је живет’ срам,