Delo

Д Е Л 0 •298 Кад само с голом душом оетанеш, У беду кад се завијеш н јад, Те божјак будеш, туђи измећар!? Живот је онда свети, Божји дар, Када си човек н свој господар. А роб да будем целог века свог, Да нокор сносим, жнвнм као скот, Под жигом срама да ироведем век, Не, нећу впше и не д’о ми Бог! Бар да тп хоће оставнти труд, Што знојем стекнеш нека ти се зна! Ал' грамжЈвивост је силна ознака, Па залуд радиш, течеш узалуд: Роди тп поље, десетину дај, Бпноград роди, десетину дај, Успе лн саће, сладак му је мед, Обереш воћњак, на њега је ред, Ојагњи л’ овца, јагње му је тал, Његова сила, па његов и мал. Даш цару харач и спахији дај, А чифлик бегу деветпну још, Димнпцу дадеш светом владпци, Без плаће, враће однесу тп све. Па кад те згули, кад те пороби, Огњпште распе и разорн дом, Кад код имућа просјак постанеш, Кад узмеш торбу и иросјачки штап, Онда ти образ окал>а и част, Прел>убп жену, обешчастп шћер, Те од свег блага што тп даде Бог Остане теке овај живот го. Повеш га жнвот, ал’ да ли је твој, Када му суди Турчпнова ћуд?! Тпцу на гранн н умнуми звер, II тебе, сина, у дому твоме шћер Вез суда, пута убија н тре, II благо оном, који свршн пре! Странша .је мора пала на наш род, Последњи земљи куцнуо је час, V крвн нам .је земља огрезла,