Delo

300 Д Е Л 0 Кроз равна поља поклич одлучан: „Диж'те се, Срби, час је куцнуо, Зора се буди, свануће нам даи!“ Јаков га зачу, благо Србима, Алекси ево дпвне освете! Ћурчпја пред њим барјак понесе, Крвавп хајдук барјак крвави; Поп Лука место јеванђелија У руци бритки за освету мач. Ал' гле, зашумље и Моравпн вал: „Диж'те се, Срби, дошао је дан!“ Миленко уста, и Добрнљац с њнм, Те плану исток огњем крвавим. II једног дана и у један мах Нахија дванест, цела Србија II цео један парод иотлачен Подиже главу смело. поносно, II као бура заори се глас: „Слобода нли смрт!“ Очајнпк впше не зна шта је страх, Страшпви не зна шта је победа, Смелом се клања бесни отмичар, Храброга силни моли за мнлост. Милости нема кад ирекипи бол, Од мача раје, некад презрене, Дахија силних просипа се крв; Угњетеноме угњетач је роб, А господару слуга господар. Селиме, сва тп срџба узалуд, II залуд бедем тврда гранита; Селнме, дрхти у Стамболу свом! С планпна кад се нагна бујица Ко плеву руиш бедем камеии. „Су чим ћеш, велиш, рајо“? Са срцем, II са јуначким, мушким ноносом! Ни тврди камен није одбрана, Није лн тврђе срце од њега, Понос је људскп бедем најтврђн, 0 бедри правда сабља најбоља.