Delo

302 Д Е Л 0 Смела су срца браћа јој и род. 0 земљо српска, заклињем ти се Племена мога жићем патничким II светом крвљу што те росила, Костима светим што те прекрили, II кунем ти се својим именом II својим гробом у недрима ти И светлим лицем поколења мог, Слободом, нашом жељом највећом: Никад те нећу напустити већ, Нит’ ће те нгда издати ми мач, К’о што те нигда мој не изда дух II моја љубав, никад ни до век; Са љубављу ћу дићи народ твој, И мачем ћу ти круну сковати, Мачем је чуват од обестп зле, Круну слободе вековечите.