Delo

4 ИРВЕ ЛАСТЕ — СЛИЧИЦА ИЗ ПРОШЛОСТИ I Било је доба жиропађе. Лугови родили, па лежн стров по земљи. Домаћини села Али-Агиног Салаша истерали своја крда свиња у лугове пославши сваки уза своје крдо и чобанина. Чобани се састали у лугу, нашли један пропланак у Кусањи, код - Жураве, и ту начинили неку колебу. Ту су ноћивали, а ту су по ваздан и проводили обилазећи на измену свиње у лугу. Било их је четворица: Живан Чоњага, Милинко Вилаћ, Јездимир Кеда и Зарије Јошић. Беху то све одрасни младнћи, здрави, снажни, куражни, којима је ноћ што и дан. Посао су лепо удесили: један пде у село по храну, један надгледа мал, а двојица се одмарају. У вече седну поред ватре и ту причају и загонетају. II тако проведу у шуми јесен и зиму све до раног пролећа. Милинко је умео лепо да прича, Кеда да гуди и пева уз гусле, Чоњага да загонета, а Зарије је умео мртва уста насмејати. II тако су им пролазили дани брзо, неосетно. Они за бољи живот нису знали, па нису ништа више ни желели. Оно било је и жеља, али оне не беху само њихове, тим су жељама жудили и њихови старијн, а то беху жеље које су годинама, као приче, прелазиле с колена на колено, жеље да се ослободе Турака. Много се беху Турци осилили. Триста чуда чинили су они по Мачви, шга ти нису избичкавали п тражили и какву срамоту све нису морали они јадни људи подносити. Оно, дође неком па му смркне пред очима; али пусто срце стегне се, кад