Delo

м. м. п. 23 , Даница (приђе и љуОи га у руку) ^Љубил руку, чнка Јово! ^ Јова (отима се) ^Хјвала, хвала! Жива била! Седите, седите. (Он седне за сто и почне читати новине. Почешће погледа на њих. а оне се мимиком разговарају). Да ми је само знати шта имају да шапућу. (Чита). Дивна (полако) Ето га видиш. Сео је овде, а верујем да не чита, него само да чује шта се ми разговарамо. Даница (полако) Треба га од тога лечити, јер ће ти иначе пресести, а мучно да ће те и у друштво пустити. Дивна Знам, али како? Јова (за себе преко новина) Шапућу нешто. Не могу баш ни речи да чујем. Даница (полако) Мисли п тражи начина. (Гласно). Е, да ја сад идем. (Устаје). Имам МНОГО послова. (Намешта шешир). ЗбОГОМ ЧИКа Јово! (Љуби га у руку). Јова Хвала! Збогом! Поздрави оца! Даница Хвала лепо! Збогом Дивна! (Љуби се. Одлази). Дивна (допрати је до врата) Збогом! Дођи! (Врати се). Јова (не гледећи, Дивнп) Где ти је мати?