Delo

м. м. п. 27 жено, море жено, припази де ти на дете!... Немаш ти то коме говорити!... Е ето јој сад: „Драги и најдражи мој!“ (Хода). Али што већ не долазе?! (Хода и гледа у писмо). V XVII Јова. Савета. Дивна. Роза. Савета (гледа га питајућим погледом) Ти си ме звао, Јово? Јова (љутпто) Јесам. Седи тамо! Дивна (снуждено и стидљиво) Ево ме, отац! Јова (љутито) Стани тамо! Оавета (за себе) Шта ли му је сад? (Гласно). Шта је теби, Бога тп, Јово? Роза (Пође на врата). Јова (дрекне на Розу) Ти стани ту! (Савети). Сад ћеш чути шта ми је. (Показује јој писмо). Чија је ово рука писала? Познајеш ли? Савета (меће наочари и гледа) Дпвнина! (Гледа у њу). Јова Је ли њена рука? Јесте! Савета