Delo

НАПОМЕНЕ 0 СРБПЈИ ОД 1804—1806 353 9 ро,ду било.као вође у рату било иначе као поглавице. То се чини давас да је један глас, једна сопсИпо 51пе срта поп, ко.ја би морала ла се узме као базис свима будућим уредбама, којима бп се Пшло на умирење народа овога. Бага кад је чланак овај био већ готов, нронесе се са свпју страна глас да се вратио познати већ некадашњи конзул у Београду, Петар Пчко, који је пре неког времена отншао у Цариград, стигавши одатле са 5—6 Турака нреко Нпша у Смедерево, и да је српским главарима донео радостан глас како је турски двор ферманом једним, упућеним Пбрахим-паши, дао Србима нотпуну амнестију како за све оно што су учпнили тако п за у будуће, и како је као закључио да управу земљом и свима тврђавама што су у њој повери Србима с неким погодбама, које би се концентрисале у овом: крџалије да изиђу из Београда, а у њему у будуће да остане као гарнизон само 300 Турака из регуларних трупа. Осталим Турцпма оставља се на вољу да и доцније остану онде зараде ради, али да се не могу наплаћивати за раније што нп с које стране. — Старе спахије, поседници земаља, задржали би права своја, али само с тим условом да не бораве по селима својим него у Београду, а имања своја да издаду Србима на управљање, — у опште не би по унутрашњости земље могао боравитп ниједин Турчин, а у Београду да осем паше не буде ни један чиновник турски више него још само мухасил. Срби бп међутим били дужни давати годншње мухасилу за Порту 12 хиљада кеса или 6 мплијона гроша, а у тврђаву свозити 2000 кола сена и толико кола дрва. — За то пак опет остављају нм се на уживање сви могућни приходи земаљски као царина, ђумручина, скеларина, ханови и горосеча итд.; у тврђави да држе 500 својнхљудикао гарнизон, а земљом да управљају један оборкнез и 12 других кнезова. Одмах још, чим се дознало за услове ове, никако није хтело разумнијим Србима ићи у главу, да су ти предлози истинити, или да се они лако даду извршити. Јер се заиста имало и узрока још у напред посумњати е ће се Гушанац-Алил моћи одлучити да преда тврђаву, те да се према томе могадне испунити главни услов. Па се онда видело да су данци сувише високо срачунати, толико да се већ унапред могло претпоставити Дело, књ. 32. 23