Delo

354 Д Е Л 0 да ће се тешко хтети Срби одлучнти да приме их на се. Сваком искуснијем човеку чинило се да је у свој тој ствари имао јака удела и шпекулатпвнп дух појединпх људи, који би желели да постану државни аакупници, па међу њима као да је био и сам Пчко. Али се убрао затнм ствар мало боље разбистрила. Мухасил један, послат од Порте, беше стнгао на границу Србије. Пчко му с оним Турцима што нх је довео и с једно стотину Срба оде у сретање, допрати га и у Смедерево, где је дочекан са највећпм одликовањем. НапреРнуто пак очекивање односно фермана и предлога, којих би као било у њему, остало је и после доласка његова не сасвим задовољено, јерјеферман био упућен на Ибрахим-пашу, а он у тај мах није више боравиоу нишком крају; мухасил пак сам бно је снабдевен само инструкцијама, које су се тицале начина како би се остварили предлози у ферману. То је међу мудрпјима између Срба пробудило сумњу о превари. Они су мислили да је Пбрахим-иаша можда још и онда могао добитп тај ферман, кад се с војском појавио на гранпци, па је требало да покуша прво потчинити Србију с оружјем у руци, а тек кад ништа већ не би могао силом успети, да потури ферман, која би околпост, чини се, сасвим јасно показивала е турски двор никако не мисли озбиљно умиритн Србе задовољавањем жеља њихових. Него се Пчко трудио да ствар осветли боље овакнм тумачењем: За боравка свога у Цариграду он је, вели, дознао да су различне експедиције које су досад нредузимане протнву Срба, стале двор турски преко 12 милијона гроша, п да је као Нбрахим-паша, после претрпљених несрећа код Ниша, доставио како је он н сувише слаб да би могао предузети што енергичније противу Срба, којнх је он рачунао на 80 хнљада ратника, те с тога на продужење експеднције тражио понова још 6 милијона гроша. II тада је Пчко, како вели, био нашао ирилпку, да разложи дивану, који се паходио у недоумпци, како су таквп трошкови сасвим излишни, и да би се шта више могли п уштедити, јер су људн, које хоће да покоре, и онако већ оданп поданнци султанови, н да су сасвим вољни плаћатп контрибуцнју, а н иначе ништа друго не желе него безбедност и уда.љење злих Турака. II том као нредставком, а можда н с обзиром на прилике побуна што су избиле у Румелији и око Адријаноиоља; нашао се султан побуђен наредити да се Ибрахнм-пашп пошаље сиоменути ферман, којега је главно на-