Delo

НАПОМЕНЕ 0 СРБИЈП ОД 1804—1806 Збб стоЈање било у томе да се обустави рат противу Срба и они прамире задовољењем њихових већ много раннје изражених жељГ\. Па се услед тога и догодило што су мухасил и осталн Турци послати у Србију. Али пошто се међутим паша удаљио а ферман можда послат даље за њим кући му, то је предаја његова сасвим природно морала у извршењу нредлога проузроковати застој, при чему се мухасил с осталим Турцима заклињао, да у ову ствар ннкако не треба сумњати, и да се она, у сваком случају, може сасвим поиздано потврдити другим новим ферманом. Том приликом, вели даље Ичко, да је и ствар о оној контрибуцији султановој, која је требала да буде утврђена на 6 мплијона гроша, објашњена тако, да износ тога данка не би никако могао досезати више од 600 хиљада гроша, а са осталим управним трошковима највише 800 хиљада гроша. Како су пак Срби наваљивали на мухасила да се испуни најглавнији услов у ферману, наиме предаја Београда и других тврђава, то се он истина у пратњи осталих Турака, и са српским поглавицама и вођама упутио под Београд, и захтевао од Гушанац-Алила да се уклони са крџалијама. Три се пута обнављао покушај, али је, како се већ могло у напред видети, увек остајао без икаква успеха. Одговор Гушанац-Алилов увек је на то излазио: ако има какав ферман царски, да се он мора објавити у царском граду; и тако, ако је мухасил посланик царев, то он треба да дође у град царски а не да стоји у логору Срба, који би лако могли нреобући и кога Јеврејина или некога од попова својих, да им представља мухасила, и друго још тако. Нребеглице неке из тврђаве разгласише да Гушанац кључеве од капија увек код себе држи, и прети смрћу свакоме који би му што поменуо само о предаји. Чини се да га је глас један који му је дошао од шабачког диздара, а који је он грувањем из топова објавпо, још више утврдио у намишљају његову. Глас је тај био у томе да је свргнут с престола и заједно с министрима и другим саветницима својим погубљен у Цариграду султан, који је досад био толико наклоњен непријатељима турским, ђаурима, а да је сео на престо другн султан; тако да се сад Турци могу надатп бољим временима. Кад су дакле како мухаспл тако и Срби увидели да се с тим тврдоглавцем не може нпшта доброга учннити, вратише се ових дана понова у Смедерево. 23*