Delo

360 Д Е Л 0 тако бно новукао мало више, и раздражио се, наже се младоме човеку и пољубп се с њиме. Навикао сам на вас, као псето! — настави Огњев. Скоро сваки дан сам се код Вас довлачно, око десет пута сам преноћио, а ракије сам толико попио да ме је страх сада да се сетим. А главно, зашто вам захваљујем, Гаврпло Петровићу, то је за ваше учешће и помоћ. Без вас бих се ја са својом статистиком до октобра мучио. Разуме се написаћу у предговору: „Сматрам за дужност да 'пзјавим захвалност предсе-. днику Н-ске окружне земаљске управе Кузњецову за његово прпјатељ>ско учешће“. У статистици је сјајна будућност? Бери Гавриловној најсрдачнији поздрав, а докторпма, обојици окружним судпјама н вашем секретару кажите, да нећу никад заборавити њихову помоћ! А сад, старче, загрлимо се н пољубнмо последњи пут! Малаксао Огњев се још један пут пољубп са старцем, и поче силазити наниже. На последњој степеници он се окрете и унита: — Хоћемо ли се видети још кад год? — Бог зна! — одговори старац. Сигурно никад! — Јест, то је истина! У Петрограду вас ни колачима не могу домамити а ја ко зна да ли ћу кад год доћи у овај округ. Па, збогом! — Ако хоћете оставите књнге овде! довикну му Кузњецов. — Како вам је то задовољство да вучете толику тежину? Ја бих вам у јутру но човеку послао. Али Огњев већ више није чуо и брзо се удаљавао од куће. На његовој душп загрејаној вином било је и весело и топло, и жалосно... Он је ишао и иисао о томе, како се често дешава у жнвоту, да се човек нађе са добрим људима и како је жалосно, што од тих сусрета не остаје нншта више до усномепе. Дешава се, да на хоризонту пролете ждралови, слаби ветар донесе до нас њин жалосно узбуђен узвик а после једног мпнута, с жељом да их видиш, ма како дуго гледао у нлаву даљнну, нећеш видетн ни тачке, нећеш чути нп звука. Тако баш н људи са својим лицнма и речнма нромичу у животу и губе се у нашој прошлости, не остављајућп ништа више, осим ништавних трагова сећања. Живећи од раног пролећа у Н-ском округу и долазећи скоро сваки дан код љубазних Кузњецових, Пван Алексијевпћ се навикао на њих, као на рођаке: на старца, на његову кћер, на послугу, проучио .је до сптница целу кућу, згодну те-