Delo

ВЕРОЧКА 361 расу, вћјугање алеја, силуете, дрвета над кухнњом н купатилом.^Алп чим изађе кроз капију, све ће се то претворити у сећање и^изгубиће за њега на свагда своје стварно значење, а прође-тш година-две све те мале слике ће потамнети у свести и по^т^е замишљене слике и плодови фантазије. „У жпвоту нема ничега милијег од људи! — мислпо је узбуђени Огњев, корачајући алејом к малим баштенским вратима. — Ничега!“ 5 врту је било мирно и топло. Мирисало је на резеду, дуван и хелиотроп. Празни простори нзмеђу џбунова и стабала дрвета били су пуни магле, ретке, меке, скроз прожете месечевом светлошћу, и, што је дуго остало у сећању Огњевљевом. праменовн магле, слични прпвиђењима, мирно али приметно за очи, ншли су један за другим унакрст по алејама. Месец је стајао високо над вртом а испод њега негде у правцу ка истоку виделе су се прозрачне маглене мрље. Изгледало је, да се цео свет састојао само пз црних силуета и белих сенки које су се полако мицале, а Огњев посматрајући маглу, месецом осветљеног августовског вечера, за мало што нпје први пут у животу помпслио, да види не природу, већ панораму, у којој су невешти механичари, желећи да осветле врт белом бенгалском ватром засели нспод џбунова, а заједно са светлошћу прјавио се н бели дим. Кад се Огњев примнцао баштенској капијн, од ниске баштенске ограде одвојп се тамна сенка и пође му на сусрет. — Вера Гавриловна! — обрадова се он. — Ви сте овде? А ја сам вас тражио, тражио, хтео сам да се поздравим... Збогом, ја одлазим! — Тако рано? Та још нема ни 11 часова. — Не, време је! Имам да идем око пет врста, и још морам да се пакујем. Ујутру морам рано устати... Пред Огњевом је стајала кћи Кузњецовљева, Вера, девојка у својој 21 г., обично тужна, немарно обучена п интересантна. Девојке које много сањају и које целе дане проведу, лежећи лењо, у читању свега што им дође до руке, којима је све досадно п које тугују, облаче се уопште немарно. Онима од њих, које је природа обдарила укусом и осећањем за лепим, та лака немарност у оделу даје необичну лепоту. Бар, Огњев, сећајући се доцније лепе Верочке, није ју могао замислити: без простране хаљине, која се савијала око појаса у дубоке боре, алн