Delo

Д Е Л 0 362 се нпак ннје дотицала струка; без локне, која се из внсоке фризуре одвојнла на челу; без онога црвеног везеног шала са чупавим ресама по крајевима, којп је у вече, као застава, кадје мпрно време, виспо на раменима Верочкинпм, а преко дана се ваљао изгужван у предсобљу између мушких капа или у трпезарији на сандуку, где је обично безбрнжно спавала стара мачка. II баш но тој марами и борама хаљине, видела се њена леност, љубав према кућп и пријатност. Можда, стога што му се Вера допадала, он је у сваком дугмету п бори умео да чита нешто топло, пријатно, наивно, нешто тако лепо и несничко, чега нема код жена непскренпх, ружних и хладних. Вера је имала лепе црте; имала је правилан профил и лепу локнасту косу. Огњеву, који је у своме животу видео мало жена, она се чинила лепотица. — Иуту.јем! — рече он, поздравлжјући се с њоме пред батитенским вратима. — Задржпте ме у лепој успомени. Хвала за све! Истим гласом, невушећп семннарскп којим је говорио са старцем, исто тако жмиркајући и мрдајући раменима почео се он захваљивати Вери за гостољубље, наклоност и срдачност. 0 вама сам пнсао матери у сваком гшсму, рече он. Кад би сви таки били, као ви и ваш отац, онда не би на свету био живот, него рај. Код вас је цела околина днвна, цео свет, и ако је прост, гостољубнв н искрен. — Куда сад путујете? — упита Вера. — Сад идем матери у Аријол. Вићу код ње оно две недеље, а одатле у Петроград на посао. — А затим? Затим? Деле ћу зиме радити, ау пролеће ћу опет негде у округ да скупљам материјал. Па будите срећни, живите сто година... Задржите ме у лепој успомени. Више се нећемо впдети! Огњев се саже и пољуби Верочкину руку. Затим у тнхом узбуђењу намести капут, узе згодније пакет књига, поћута и рече: — Колнка се магла спустила! — Јесте. Ви нисте код нас ништа заборавили? — А шта бн? Чини ми се нншта... Неколпко секунада Огњев постоја ћутеНн, затпм се неспретно окрете капнји н изађе на врата. Чекајте, ја ћу вас до шуме нратити, — рече Вера излазећп за њпм.