Delo

В Е Р 0 Ч К А 363 Упутпше се иутем. Сад већ дрвеће пнје заклањало простор*ћ могло се вндети небо и даљина. Као да је покривена велом, ева се природа крила пза прозрачног тамног покривача, кроз који се јасно вндела цела љена лепота. Магла, којајепостај&иг^све гушћа и беља, полако је падала око јама и жбунова, или је у праменовима лутала иреко пута, припијала се уз земљу и као да се трудила да не заклонп собом околину. Као кроз вео видео се цео пут до шуме са тамним јамама са стране п малим жбуновима, који су раслп по јамама и који су сметали магленим праменовнма да лутају. Пола врсте од баштенске капије тамнио се крај Кузњецовљеве шуме. „Зашто је она са мном пошла? Та ред је да је отпратим натраг!" — помисли Огњев, али, погледавшн на Верин профил, он се пријатно насмеја и рече: — Не путује ми се кад је време овако прнјатно! Вече је сасвим романтично, са месецом, тишином и свима лепотама. Знате шта, Вера Гавриловна? Већ живим на свету 29 год. али у моме животу још није било романа. Целог живота ни једне романтичне историје, тако да сам са састанцима, са масом уздаха, и иољубаца само ио чувењу познат. Чудновато! У вароши, кад седпш сам у соби, не осећаш тај недостатак, али овде на свежем ваздуху, онсе.јако осећа... Како ми је жао! — Зашто сте ви такви? — Не знам. Сигурно, целог живота нисам имао времена, а може бити, просто нисам имао нрилике да се сретнем с таким женскима, које... У опште ја имам мало познатих, и ннгде не идем. Око триста корака млади људи прођоше ћутећп. Огњев је погледао на открнвену. главу и мараму Верочкнну, и у души његовој једно за другим појављивалп су се пролетњи н летњи дани; то је било време кад, далеко од своје тамне петроградске собе наслађавајући се љубазношћу добрих људи, природом и омиљеним послом, није нмао времепа да прнмети, како се јутрење руменило замењнвало вечерњнм п како су једно за другим проричући крај лета престали певати прво славуји, затим препелице а мало доцније прдавци... Време је летело неприметно, значи, живело се добро и пријатно... Почео се јасно сећати тога, с каквим је незадовољством, он, сиромашак, ненавнкнут на кретања и људе, крајем априла допутовао овде у